Aktuorska matematika - osiguranje života 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Fakultet za obrazovanje diplomiranih ekonomista i diplomiranih pravnika za rukovodeće kadrove

Sadržaj:
1.Osiguranje Života
Čovek (osiguranik) osigurava svoj život tako da sa osigura vateljem sklapa ugovor kojim se osiguravatelj obavezuje da će uz izvesne uslove izvršiti isplatu ugovorene svote. Osoba koja se osigurava obavezuje se da će uplatiti određeni novčani iznos (premiju) :
odmah,
odjednom ili
kroz određeni broj godina.
Kada rešavamo probleme osiguranja života, moramo voditi računa o jednoj nepoznanici, tj. o času smrti čoveka. Budući da u račune ulazi ta nepoznanica, oni postaju komplikovaniji, a za rešavanje takvih problema potrebna je posebna matematika, koju zovemo Aktuarskom matematikom ili tehnikom osiguranja.
Matematičari koji se bave matematikom osiguranja zovu se ak tuari. Njihov naziv potiče odatle što su oni u početku vodili brigu i o aktima u osiguravajućem društvu. Po aktuarima se zove i matematika osiguranja - aktuarska matematika.
Aktuarska matematika je povezana sa finansijskom matemati kom, ona se isto kao i finansijska matematika zasniva na prin cipu promenljive vrednosti novca, tj. na pojmu ukamaćivanja. Ra zlika između finansijske i aktuarske matematike je u tome što su računi finansijske matematike nezavisni od starosti i živ ota osobe koja vrši finansijsku transakciju. Te transakcije ne moraju nužno biti vezane za jednu osobu. Ako jedna osoba ugov ori sa bankom da će dobijati kroz određeno vreme rentu, onda to pravo nakon njene smrti prelazi na njene naslednike. Nasuprot tome, računi aktarske matematike zavise od starosnog doba i živ ota osobe za koju se vrši račun.
Teškoće u predviđanju nastupanja osiguranih događaja su problemi koje aktuarska matematika uspešno rešava koristeći se Zakonom velikih brojeva i računom verovatnoće, koji su omogućili da se kao pomoćno sredstvo formiraju tzv. Tablice smrtnosti i Komutativni brojevi.
2.Zakon velikih brojeva
Spoznaja o delovanju ovog zakona omogućava uočavanje pravil nosti u nastupanju posmatranog događaja. Karakteristika delo vanja Zakona velikih brojeva je u posmatranju nastupanja događaja u velikom broju slučajeva, jer se samo tada ispoljavaju pravil nosti i zakonitosti. Nastupanje događaja pojedinačno i u malom broju predstavlja slučaj, a nastupanje istog događaja u velikom broju se ispoljava kao zakonitost. Tako npr. ako u posmatranoj godini od konkretne grupe ljudi od 8 lica iste starosti umre njih šestoro (75%), ne treba izvući zaključak da je verovatnoća smrti za ljude posmatrane starosti 75%. Međutim, posmatranje grupe od npr. 8 ljudi iste starosti može rezultirati u formiranju verovatnoće smrti lica posmatrane starosti. Delovanje ovog za kona najbolje ilustruju primeri iz eksperimenata koji su vršeni u svrhu proučavanja vezanih za ovaj zakon.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]